Šta bezuslovna ljubav zaista znači? Popularna psihologija

Ohrabrite svetlost u voljenoj osobi jer je svetlost tamo gde bezuslovna ljubav postoji

“…dok su plesali na podijumu njihovog prostora on bi je često nagazio, ali bi ona vešto pokazivala put i njihov ples bi se iznova nastavljao…zašto ga ne ostavi, zašto je sa njim…pitali su se drugi…zato što je to bezuslovna ljubav rekao je jedan glas…”

Ako volite nekoga, ako je iskrena ljubav, vi vidite u toj osobi skrivenu dušu, vidite svetlo koje ta osoba može da zrači u svet, ako je zrači, to je ono što ćete videti. Postupati iz ljubavi je ohrabriti to svetlo da ide napred i dok ne ohrabrujete bilo šta drugo što to može da spreči. To je ono što treba da radite, ako nekoga zaista volite (Jordan Peterson).

Neki od nas veruju da ljubav nije prava ljubav ako ima uslove. Ljubav nije ljubav ako je nestalna kao i njene osnove, već je ljubav nešto što ostaje čak i ako svaka dobra stvar izbledi. Mi to zovemo bezuslovnom ljubavlju – onom za koju svi umiru da bi je dobili, ali je za mnoge teško dati je. Ona koja je tako čista i retka. Međutim, postoji mnogo zabluda o ljubavi bez uslova. Moramo ih iskoreniti i pozdraviti njen pravi smisao.

Hajde da prestanemo da mislimo da bezuslovno voleti podrazumeva biti podređen. Ne, to ne bi trebalo da nas pretvori u ljude koji uvek kažu da – koji će ugroziti svoju vrednost kako bi poštovali osobu koju vole. To ne bi trebalo da nas ometa da se osnažimo samo zato što smo iscrpljeni u obezbeđivanju odnosa. Bezuslovna ljubav ne bi trebalo da napravi neprijatnost u nama. To je radije davanje onoga što im je potrebno, pa čak i žele, ali znamo da bi trebalo da postoje ograničenja jer biramo ono što je najkorisnije za njih. To ne bi trebalo da nas stavi na nižu skalu, već da služi kao balansirajuća sila u odnosu, stvarajući uzajamno poštovanje.

Hajde da prestanemo da mislimo da bezuslovno voleti znači tolerisati greške. Prihvatamo njihove nesavršenosti. Ne smetaju nam njihovi mali nedostaci. Ali nikada ne bi trebalo da trpimo ponavljajuće, namerne greške koje postaju navika. Bezuslovna ljubav vidi greške, ona prekorava i ispravlja, ali sa pažnjom i blagošću. Ne moramo da ih prisiljavamo da se promene, ali moramo da im pokažemo da smo i mi bolji posle njihovog poboljšanja. Bezuslovna ljubav ne zatvara usta. Ona bi trebalo da nas izrazi kako se osećamo u skladu sa onim što vidimo, jer uprkos njihovim neuspesima, mi ćemo dokazati da ih i dalje volimo.

Hajde da prestanemo da mislimo da bezuslovna ljubav zahteva ceo naš život. Izlivanje toliko ljubavi za njih i ne očekujući ništa zauzvrat je dobar način da pokažemo da ih zaista volimo, ali u isto vreme treba da sačuvamo nešto za sebe. Nemojmo kompromitovati sopstvene potrebe kao pojedinca. Nemojmo sve iscrpiti, jer kako možemo dalje dati kada izgubimo sopstvene resurse? Kako možemo učiniti da stvari funkcionišu kada sve krene naopako nakon što nismo uspeli da nađemo vremena za brigu o sopstvenoj dobrobiti? Kako možemo ostvariti snove koje gradimo sa osobom koju volimo kada nikada nismo odvojili vreme da postavimo temelje za naše? Kako možemo reći da ih nikada nećemo napustiti kada smo napustili sebe na prvom mestu? To je samo ciklus. Dajemo ono što imamo i zato je bolje da čuvamo vredno. Bezuslovna ljubav ne bi trebalo da nas nauči da se izgubimo, već nas uči da izgradimo jak, potpun život kao temelj dobrih odnosa u svim aspektima.

Bezuslovna ljubav je nešto što uvećava našu vrednost. Često mislimo da ne možemo dati bezuslovnu ljubav jer moramo sačuvati našu ličnu vrednost. Ali istina je, bezuslovna ljubav je način da dajemo bolje i odlučimo da zaštitimo vrednost sa kojom smo oboje napravljeni. To nas čini mudrijima. A kada volimo sa mudrošću, učimo da je pravi smisao bezuslovne ljubavi ljubav za rast obe strane. To znači da se brinemo o njima dok se brinemo o sebi.

Dok usrećujemo njih,  mi usrećujemo sebe, a samo je sreća kada se deli veća. To znači usaditi u njima ideju da smo vredni obzirom na istu količinu ljubavi. To nikada nije jednostrano kao što mnogi ljudi misle. Nikada ne dozvoljavamo osobi koju volimo da previdi odgovornost zaštite sopstvene vrednosti. Bezuslovna ljubav nas čini čvršćim, stojeći na našim principima, čuvajući našu vrednost neokaljanom i negovanom. To je uverenje da smo sposobni da volimo bezuslovno, a da ne izgubimo sebe, jer isto to radimo i za sebe. I tako, ako i dalje odluče da odu, to zapravo nije potpuni gubitak. 

Bezuslovna ljubav ne poznaje strah da ćemo ih izgubiti. Mi ne volimo bezuslovno da bi stvari izgledale lepo. I naročito, mi ne volimo bezuslovno samo da bismo ih ubedi da nas vole. 

Volimo bezuslovno jer je to ispravna stvar. U stvari, ideja bezuslovnog već treba da bude svojstvena ideji ljubavi. Inače, to nikada nije prava ljubav.

Ohrabrivanjem svetlosti u voljenoj osobi, sinergija obostrane ljubavi je neizbežna. Svetlost je tamo gde bezuslovna ljubav jeste.

Izvor: https://themindsjournal.com, Karla Crisostomo