Poslovna kultura

Neoliberalizam na radnom mestu

Poredak je doveo do dramatičnih promena u organizacionom funkcionisanju u svim oblastima, posebno na random mestu. Sa stalnim potenciranjem na maksimizaciji profita, efikasnosti I pomenutim muškim vrednostima, organizacione kulture širom sveta više ne liče na one od ranije. 

Od zaposlenih se očekuje da rade prekovremeno, smesnki, I uopšte, da funkcionišu pod većim pritiskom bez adekvatne kompenzacije. Poslovi su postali vrlo nestabilni a prisustvo privremenog/povremenog I nedovoljno plaćenog rada sve je više. Isto tako, instrukcije za obavljanje
zadataka su diktirane od strane menadžera tehnokrata koji često nisu stručnjaci iz oblasti, pa uputsva koja daju deluju neadkevatno, što ljude koji su pravi eksperti dalje odbija u samoinicijativi I ličnom angažmanu. Generalno, u takvoj atmosferi svi zaposleni pate od pada morala I loših osećanja vezano za posao (tzv. prekarni rad). 

Veoma je važno pomenuti činjenicu da ambijent rada u neoliberalnim uslovima direktno utiče na pad opšteg životnog blagostanja zaposlenih. Konkretno, u situaciji gde su po ceo dan pod nadzorom I stalno raspoloživi, osećanja emocionalne iznurenosti, nervoze, depresivnosti, sagorevanja I dr. hronično rastu. Organizaciona kultura koju karakteriše visok stepen međusobnog nadmetanja primorava da se pojedinci, I protiv svoje volje I raspoloženja, predstavljaju u najboljem svetlu, krijući svoja osećanja kako od menadžera tako I kolega. Naravno, cilj je nikako I nikada ne ugroziti zaposlenje.

Premisa na kojoj počiva funkcionisanje neoliberalnog tržišta podrazumeva da će se isto najbolje regulisat samo, uz minimum državne intervencije. Svaka pojava na tržištu tretira se kao prirodni sled stvari pa se tako I neuspeh posmatra kao “lična greška”. Okruženje u kome stalno treba biti na oprezu od drugih I hronično se truditi, često I preko sopstvenih mogućnosti, nije deo ljudske prirode. Životna realnost je da ljudi imaju različite sposobnosti, kapacitete, potiču iz različitih okruženja I dr., što ovaj poredak uopšte ne uzima u obzir. Na taj način ideja o ličnoj slobodi ostaje samo slovo na papiru.