Starenje i lepota

Lepota starenja

U današnjoj kulturi starost ima negativnu konotaciju – naborana koža, bolno telo, depresivne misli, gužvana, flekava odeća. 

Međutim, realnost je ipak drugačija - lepota življenja ne može se vezivati isključivo za fizički izgled.

Psihička lepota često prevailazi fizičku i to svi znamo ali zaboravljamo. Toplina dolazi iznutra a razigranost očiju nema nikakve veze sa skupim serumima. 

Međutim, era u kojoj se “većita mladost” promoviše kao recept za uspeh na svim poljima odvukla nas je od suštine.

Iz tog razloga, potrebno je da prestanemo da se vrednujemo po tome koliko mladoliko izgledamo.

Pokušaj da se utrkujemo sa dvadesetogodišnjacima je naporna bitka. Sat nije moguće vratiti I zbog toga ne treba biti ogorčen. Čak suprotno, treba biti ponosan na mudrost koja prozilazi iz iskustva, životnih spoznaja I stečenog znanja. Ogorčenost nas čini ružnim I grubim dok osećaj slobode omekšava kako dušu tako i crte lica.

Isto tako, potrebno je prihvatiti životni stil u kome “popularno” prerađivanje i multitaskovanje uopšte ne postoje. Svakom čoveku potreban je odmor i vreme tokom koga će se posvetiti nezi svog tela i duha.

Verovanje da su najbolje godine prošle je doslovce čista glupost; sve su lepe dok god čovek zna da uživa, da se raduje, više glasno smeje a manje mršti. Srećni ljudi sijaju u svim životnim razdobljima.

Iz tog razloga treba da nađemo svoj ritam i da prestanemo da se poredimo sa drugima. Nalaženje vremena za male rituale najbolji je lek za dušu, posle kojih će i sede vlasi izgledati šarmantno.

Koliko je zaista dobra kultura gužve?

Kultura gužve (engl hustle culture) je, na žalost, postala neminovnost. Iako svi osećamo beskrajan umor od različitih moranja, i dalje jurimo kao da sutra ne postoji.

U svemu tome okruženje nas ohrabruje pa razni gurui “kliču” da je poptuno normalno ustati u 5h ujutru, odraditi vežbe, tuširati se ledenom vodom, otići na dva posla dok se ceo dan pridržavamo čuvenog fasting režima (tzv, isprekidanog posta).

Logično je da će napori rezultirati povećanom produtivnošću na svim poljima, ali, pitanje je koliko dugo se ovakav tempo može izdržati? Izvesno je da je kultura gužve ljude iznurila, što nije sramota priznati. Po uvidu u brojna istraživanja, ispitanici se najviše žale na osećanje spaljenosti, gubitak work life balansa, manjak socijalnih interakcija i dr.

Naravno, niko ne tvrdi da naporan rad i strogu disciplinu treba u potpunosti odbaciti, samo da ih je potrebno dozirati. Konkretno, neki zadaci su važniji od drugih, neki ciljevi prosto nisu realni, vreme za prijatelje ne podrazumeva prisustvo na mrežama. Iza svakog održivog postignuća stoji uravnotežen a ne spaljen I bolestan čovek.